U poslovanju loše odluke se mogu sprečiti, ali samo jedan faktor ne može se ničim zameniti: tok gotovine

Razumevanje šta su tokovi gotovine (cash flow) i kako se barata gotovim novcem u poslovanju, kako se obezbeđuje tekuća likvidnost radi pokretanja i održavanja poslovnog ciklusa, po svemu sudeći, predstavlja i dalje ključni faktor uspešnog poslovanja danas. Široko je poznato da se biznis plan za započinjanje poslovnog poduhvata projektuje na prve tri godine i da je finansijski plan njegov najvitalniji deo. Osim što planiramo čime ćemo se baviti, šta su naše ključne konkurentske prednosti, ko čini naš tim, gde nam je tržište i tome slično, mi jednostavno moramo predvideti kako ćemo sve to finansirati, naročito do faze dostizanja prelomne tačke – kada prodaja počne da pokriva sve troškove i naš mali biznis počinje da zarađuje.

POČETAK HODA PO MUKAMA: LOŠE PLANIRANJE

U praksi se dešava da se planovi izjalove, odnosno da naš proizvod nije tako dobar kako smo procenili, da linije snabdevanja nisu sigurne, da je plasman zbog globalne konkurencije praktično najveća nepoznanica… I tada shvatimo da je inicijalna faza, u kojoj su nam troškovi veoma visoki a prihoda još nema ili su minimalni, morala biti duža nego što smo je mi postavili u našem planu.

Jednostavno, svi naši planovi propadaju ako nam pretpostavke i projekcije likvidnosti nisu tačne pa zbog toga i nismo obezbedili keš za pokrivanje troškova poslovanja. Po istraživanju US Bank iz 2011. nerazumevanje tokova gotovine/loše upravljanje gotovinom čini čak 82 odsto problema pokrenutih biznisa. Uz ovo, nedostatak rezervnih sredstava, tj. sredstava za pokrivanje kratkoročnih gubitaka ispod visine kapitala je od ključnog značaja. Otuda, svaka firma trebalo bi da bude veoma oprezna kada je reč o iznosu i strukturi novčanih sredstava kojima raspolaže, dinamici njihovog kretanja (prema dospeću i prema ročnosti), rokovima dospeća obaveza i rokovima naplate potraživanja. Istraživanja pokazuju da čak i ove osnovne preporuke firme zanemaruju i brzo upadaju u problem nelikvidnosti, kada se, zapravo, samo poslovanje više ne isplati. Tada umesto da se bavimo onim zbog čega smo firmu osnovali, počinjemo da se bavimo sami sobom.

LJUDSKI RESURSI VS FINANSIJE

Jedan od najvećih mitova savremenog biznisa jeste da će se firma uspešno izvući iz svakog problema ako su joj ljudski resursi u superlativima. Odlično, ali kako ćemo te izuzetnosti finansirati ako nemamo novca čak ni da pokrijemo troškove proizvodnje?

Prema navedenom istraživanju, od dvanaest ključnih razloga za loše poslovanje odnosno upravljanje biznis projektima, samo tri direktno pripadaju manjku pomenutih ljudskih superlativa (npr kreativnosti, inovativnom i analitičkom mišljenju, znanju boljem od konkurencije, liderstvu itd), a ostalih 9 je bazirano na pogrešnom planiranju, zanemarivanju ključnih principa biznisa i standardnim greškama menadžmenta. Tih devet faktora su zapravo varijacija jednog te istog problema – “posvađanosti” menadžmenta sa finansijama preduzeća. Da se razumemo, i ovo su ljudske osobine, mada ove performanse može dobro obavljati i robot budućnosti. Ako mu se da dovoljno relevantnih podataka, i podigne mu se kriterijum za preventivno sprečavanje rizika, on svejedno može javiti da smo ušli u problem i u momentu kad smo otvorili šampanjac jer smo se proširili na novo tržište. Logika finansija je neumitna i tu nema mesta spekulacijama a naročito ne filozofiji “ma neće valjda”…

Ono što, ipak, ne možemo očekivati, jeste da nam robot obezbedi finansiranje kada prodaja omane ili kada nam nenadano skoče troškovi proizvodnje zbog rasta cene struje, novog vladinog procenta na PDV ili jednostavno zato što nam je ključni partner za prevoz robe upravo bankrotirao, jer se upravo našao u onome što i nas može zadesiti vrlo brzo – nedostatku gotovog novca za finansiranje svih aspekata poslovanja.

Prema proceni rađenoj za ekonomiju SAD, samo 25 odsto biznisa može računati da će biti uspešno, dok je preostale tri četvrtine osuđeno na propast u prvih 2 do 5 godina poslovanja. U Srbiji taj procenat je verovatno tek 25 odsto od te preživele američke četvrtine, ili čak i manje, ne znamo tačno koliko jer adekvatnih istraživanja još nema. Sasvim je sigurno da veoma mali broj registrovanih privrednih društava u Srbiji dočeka da podnese peti završni račun, a u trećem već počinje da registruje gubitak.

Pročitajte ceo tekst na Alhemistu

Objavljeno 22. septembra 2017.

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment