Reprografska prava: fotokopiranje masovno i nekontrolisano

Autori i izdavači štampanih dela u Srbiji od skoro imaju dozvolu za potpuno ostvarivanje reprografskih prava, zakonski okvir za to postoji, ali konkretna realizacija tek predstoji, istakli su danas učesnici međunarodne konferencije o kolektivnom ostvarivanju prava nad pisanim i ilustrovanim delima.

Konferenciju su na Sajmu knjiga organizovali Međunarodna federacija za zaštitu i ostvarivanje reprografskih prava (IFRRO), Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije i Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava (OORP).

Izvršni direktor IFRRO Karolina Morgan naglasila je da su mogućnosti pisaca, izdavača i vizuelnih umetnika da ostvare prihode od svog rada u vremenu tehnoloških promena ugrožene.

“Širom Beograda postoje fotokopirnice koje prodaju fotokopije celih knjiga ili delove, i autori i izdavači ne dobijaju naknadu za to”, rekla je Morgan, naglasivši neophodnost stvaranja mogućnosti da autori i izdavači ostvaruju prihode što bi značilo priznavanje napora koji su uložili u svoje delo, kao i priliku da zarade za život.

Morgan je rekla da zaštita autorskih prava doprinosi povećanju stope zaposlenosti i plaćanja poreza i navela da istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da čak 25 odsto autora ostvaruje 60 odsto svoje zarade na osnovu reprografskih prava.

Aktivnosti IFRRO Morgan je ilustrovala činjenicom da ako bi neka škola u Australiji koristila udžbenike na srpskom jeziku, oni bi preko svoje mreže njihovo korišćenje naplatili i taj novac prosledili autorima i izdavačima.

Direktor OORP i predsednik Udruženja književnih prevodilaca Miloš Konstatinović pojasnio je da je kolektivno ostvarivanje autorskih prava neophodno, jer pojedinac ne može da “trči i naplaćuje 10 fotokopiranih strana svog udžbenika”.

“Pojedinac ne može uvek da zaštiti svoja autorska prava i to je posebno otežano u slučajevima kao što je, na primer, fotokopiranje važnog dela udžbenika, te tu značajnu ulogu imaju organizacije za ostvarivanje reprografskih prava koje u Evropi postoje od osamdesetih godina”, rekao je Konstatinović Tanjugu.

On je rekao da u Srbiji postoji zakonski okvir za kolektivno ostvarivanje prava nad pisanim i ilustrovanim delima, ali da im predstoji implementacija i da treba napraviti balans, da autori i izdavači dođu do pravične naknade za svoj rad, a da ne bude onemogućeno onima koji treba da se edukuju da kupe jeftino fotokopiju udžbenika.

“Radi se o jednom društvenom balansu i jednom društvenom dogovoru”, naglasio je Konstantinović i dodao da je to precizno regulisano u zemljama Evrope, da ta sredstva nisu beznačajna i da od toga zavisi opstanak izdavaštva i autora, koji su, kako smatra, “ugrožena vrsta”.

Vršilac dužnosti Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić naglasio je da autori i izdavači štampanih dela u našoj zemlji od skoro imaju dozvolu za potpuno ostvarivanje reprografskih prava što je prvi put u istoriji Srbije i da se pravo na posebnu naknadu koje zakon priznaje autorima i izdavačima može ostvarivati samo na kolektivan način.

Marić je naglasio da se poštovanjem intelektualne svojine u društvu poručuje autorima da niko neće nekažnjeno da prisvaja rezultate njihovog rada i dodao da država treba da preuzme aktivnu ulogu kada je reč o osnivanju organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, “da pomaže i motiviše stvaraoce da se organizuju i pomognu sebi”.

“Sistem zaštite reprografskih prava postoji u 80-tak zemalja sveta, a Srbija postaje deo te porodice. Tarife treba da budu balans između interesa autora i izdavača, sa jedne strane, i korisnika koji nekomercijalno umnožavaju pisana autorska dela, s druge strane”, rekao je Marić.

Samanta Holman, izvršna direktorka organizacvije ICLA koja se bavi reprografskim pravima u Irskoj, istakla je da nije dovoljno osloniti se samo na Zakon o zaštiti autorskih prava kao što je trenutno slučaj u Srbiji, jer to ne sprečava fotokopiranje, koje i dalje postoji, samo što autori za to ne dobijaju novac.

Ona je napomenula da je zaštita autorskih tekstova na internetu i dalje veliki problem, ali da rade na tome da i ova oblast bude regulisana.

Ingve Sletholm iz norveške organizacije “Kopinor” smatra da zakon ne može mnogo da pomogne u tome da se fotokopriranje iskoreni, te da je zato najvažnije raditi na kolektivnim organizacijama koje bi se brinule o dobrobiti autora i izdavača.

Članovi “Kopinora” su 22 udruženja odnosno 20.000 vlasnika autorskih prava.

“Mi ubiramo prihode za sve – bilo da su oni naši članovi ili ne i novac raspoređujemo svima. Na taj način svaka ustanova koja želi da fotokopira neku knjigu, ne mora da razmišlja da li je njen autor ili izdavaš naš član”, kazao je Sletholm, dodavši da 166 miliona evra godišnje dele autori, među kojima nisu samo norveški pisci.

On ističe da kolektivno ostvarivanje autorskog prava donosi novac autorima, što je jako važno za kulturnu industriju, jer na taj način nastaju nova dela. “Poenta i jeste da dobijemo što više novih dela”, zaključio je Sletholm.

Zakon o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije dozvoljava fizičkim licima umnožavanje (reprografiju) pisanih i ilustrovanih dela za lične nekomercijalne potrebe, ali i pravo autora i izdavača tih dela na posebnu naknadu.

Izvor: Tanjug

Objavljeno 3. novembra 2016,

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment