Preduzetnici u kreativnom sektoru u sopstvenim ograničenjima

Uz očekivanu raznolikost teorija o specifičnostima preduzetničkog načina razmišljanja, i možda pre – delanja, ipak se daju mapirati dinstinktivne karakteristike preduzetnika koje ih razlikuju od drugih ljudi: oni imaju jasnu ideju šta žele da postignu i stalno aktivno tragaju za novim prilikama, veruju u ideje i sopstvene kvalitete, imaju fleksibilnost i adaptibilnost (planirati biznis i prilagođavati se okruženju), okrenuti su budućnosti. 

Imala sam priliku da se konkretno upoznam sa specifičnostima ličnog profila i načinom razmišljanja i delanja velikog broja preduzetnika u kreativnom sektoru. Iz rada sa preduzetnicima zaključak je sledeći: najpre, potreban im je efikasan način razmišljanja, uspešan preduzetnički stav prema okolnostima koje su, kada su preduzetnici u pitanju, često, figurativno rečeno, avanturističke, a najčešće – surove (mislim na okolnosti poput osobenosti lokalnog tržišta, razvijenosti kanala prodaje, mogućih monopola, (ne)razvijenosti potrebe kod kupaca, mogućnosti pronalaženja investicija, slabe razvijenosti regionalnih tržišta…).

Da se razumemo, ovim preduzetnicima ne nedostaje kreativnost i početna poslovna ideja. To su ljudi koji proizvode umetnine, rukotvorine, restauriraju nameštaj, organizuju festival lokalnog tipa, kreiraju i prodaju digitalne knjige, prave kuće od organskih materijala, imaju kreativni studio za grafički i veb dizajn, izrađuju unikatnu odeću i obuću, prave retke fotoaparate…

Međutim, evaluacije i mentorski rad su pokazali da velikom broju njih nedostaje inicijativa da stvari odgovorno i potpuno uzmu u svoje ruke, usmernost i fokus na izvršenje zadataka (ne samo na kreativno sanjarenje), hrabrost da prihvate promene, uhvate se u koštac sa njima i izgrade otpornost i fleksibilnost u neizvesnim i promenjivim uslovima tržišta.

Neuspeh je savršena prilika za razvoj, samo je potrebno sagledati situaciju na pravi način. U tome preduzetnicima u kreativnom sektoru mogu biti veoma korisna alatka sledeća pitanja na koja bi valjalo da daju sebi odgovore pre nego se obeshrabre, odnosno umesto da se obeshrabre na nekoj od prepreka:

  • Šta sam hteo-la da ostvarim?
  • Šta sam do sad ostvario-la?
  • Koje sam povratne informacije kroz ovo iskustvo stekao-la?
  • Šta sam iz njih naučio-la?
  • Kako mogu pametno (pozitivno) da iskoristim to što sam do sada naučio-la?
  • Kako ću meriti buduća napredovanja /uspeh?

Tokom obuke napravljen je interesantan eksperiment. Učesnici su imali priliku da se izjasne kako, kao kupci, doživljavaju proizvode drugih učesnika seminara, šta bi im bilo naročito važno da razumeju u vezi sa ponudom ukoliko bi donosili odluku o kupovini. Slabo edukovani u pogledu savremenih marketinških znanja, učesnici su pomalo zbunjeno, sa nepoverenjem i uz mnogo ograđivanja reagovali na povratnu informaciju o njihovom proizvodu. Nisu pošli od uverenja da je povratna informacija dragoceni dar koji jedan preduzetnik može dobiti od svojih potencijalnih kupaca. Zato je ovo uverenje o važnosti povratne informacije na raznim nivoima (ličnom – od saradnika, prijatelja o nama, poslovnom – od kupaca o našem proizvodu i poslovanju, koncepcijskom – svaki neuspeh je povratna informacija, i zapravo, dragocena prilika za razvoj).

Proučavajući  obrasce mišljenja i komunikacije uočavaju se određene “greške u mišljenju” kojima su naši preduzetnici padali u zamku, i to su:

  • Generalizacije (preterano uopštavanje)

o   Primer: Jedan potencijalni saradnik nije zainteresovan. Zaključak: svi su oni isti, njih ovo ne interesuje.

  • Selektivno brisanje (fokus na jedan, svedeni, aspekt situacije dok se ostali aspekti zanemaruju, brišu).

o   Primer: U toku razgovora izgovorio je primedbu na naš proizvod. Garant smo uprskali… (A šta je sa ostatkom toka razgovora?!)

  • Apsoluti (obrasci apsolutnih nemogućnosti ili ”moranja”)

o   Primer: Nema šanse da se to desi… Ja to ne mogu… Ja to moram… Neću da menjam proizvod za koji sam emotivno vezan-a…

Ovo su samo neki primeri grešaka u mišljenju, ili emotivnog razmišljanja, koje, po mom mišljenju, odgovaraju stanju viđenom među populacijom preduzetnika u kreativnom sektoru Srbije.

Takvim pogrešnim razmišljanjem (nećemo ulaziti u psihološke razloge ove pojave) ukidamo sebi mnoge mogućnosti, smanjujemo samouverenost i odričemo ličnu odgovornost u datim situacijama. Nema boljeg recepta za nazadovanje. Nasuprot tome, potpuno preuzimanje odgovornosti za dešavanja u našem životu je ključ da se razvijemo kao odrasla ličnost, sposobna da se uspešno nosi sa izazovima preduzetničkog posla. Kako se prepoznaje preuzimanje odgovornosti? Tako što čujete preduzetnika da kaže:

  • Nisam pozvao dovoljno ljudi, zato nemam veliku mrežu kontakata. Umesto: Ljudi nisu zainteresovani.
  • Nisam krenuo na vreme.  Umesto: nemoguća je gužva, svi kasne.
  • Nisam bio dovoljno uporan da zakažem taj sastanak. Umesto: do njega se ne može doći.

Po svojoj prirodi uglavnom kreativno stvaralački i humano nastrojeni, preduzetnici kreativci nisu vični da brzo reaguju na neke promene koje su dinamičnije u kreativnom sektoru – promena trendova, ukusa i potreba potrošača, otvaranje regionalnog tržišta, razvoj internet trgovine, konkurencija koja se pojavi preko noći… Na primer, vodili ste mali šarmantni krojački salon, i u vaš komšiluk doselio se veliki modni salon. Ostali ste bez velikog dela svog posla. Poricati to, odbijati da potražite druge načine zarade, uporno se žaliti na nepravdu jer ste toliko godina radili i ulagali… ne može da donese ništa osim produžene agonije i gubljenja vremena i energije, jer starih prilika više nema pa nema. Ukoliko, umesto toga, pokušate da iskoristite snagu za pravljenje alternativnog načina poslovanja – on line shop, butik na drugom mestu, personalizovana usluga… znatno su  bolje šanse da prevaziđete krizu, i da dostignete nešto novo.

Ovo, naravno, nije ni malo lako, ali početno uverenje da je nešto uopšte moguće je veliki prvi korak.

Kris Bilton u knjizi Menadžment i kreativnost kaže da je ideja o teatralnoj kreativnosti pojedinaca mit podložan ozbiljnom preispitivanju. Dakle, iako nema dalijevsku teatralnost, tipičan kreativac ima šansu da uživa mnoge privilegije na račun tobožnje nesposobnosti da se snađe u praktičnim stvarima. On može da tvrdi da se ne razume u baratanje novcem, da ne može da se drži određenih rokova, ili da može da stvara samo u vreme u koje sam odredi… Za umetnike bez preduzetničkih ambicija ovaj profil može biti atraktivan i moderan, podržavajući ih u ulozi ekscentrika i genija. Za aktivno manevrisanje na današnjem komercijalnom tržištu, za preduzetnički pristup kreativnom stvaralaštvu, ovaj mit je nevažeći. Preduzetnik u kreativnom sektoru itekako uči da, pored kreacije, ume i da upravlja novcem, vremenom i svojom motivacijom.

Marina Delić

23.februar 2013.

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment