Operativna memorija mašina vs. čovek

U informatici RAM (Random access memory) je memorija sa slučajnim pristupom, tj. nesekvencijalna operativna memorija. Njeno glavno obeležje jeste da je nasumična, tj. prema zahtevu pristupa i njegovom redosledu, za razliku od ROM (Read only memory) memorije, koja pristupa podacima na osnovu predodređenog reda. Njeno svojstvo je i da nestane čim se prekine električno napajanje (dok ROM memorija ostaje i kada se električno napajanje isključi). Podaci u RAM memoriji računara uzimaju se, dakle, nezavisno od fizičke lokacije gde su smešteni, jer im pristup nije predodređen redosledom skladištenja. U fizičkom smislu, rad ove memorije obavlja se preko integrisanih kola odnosno čipova.

U operativnoj memoriji čoveka moguće je kratkotrajno zadržati informacije, obnavljati ih i manipulisati njima. U našoj kognitivnoj obradi informacija postoje tri zasebna memorijska domena u kojima se primaju, obrađuju i potom skladište sve informacije dobijene od spoljašneg sveta. To su čulna memorija, operativna memorija i dugotrajna memorija. Jedan od najpoznatijih istraživača u kognitivnoj psihologiji je Alan Bedli  (Baddeley). Bio je pionir u proučavanju kognitivnih procesa radne memorije. Alan Bedli smatrao je, naime, da je operativna memorija jedna od komponenti šireg memorijskog domena koju on naziva radna memorija. Model radne memorije ima tri komponente. Prva je centralni izvršilac, zadužena za kontrolu i usmeravanje pažnje kao i započinjanje obnavljanja zadržanog materijala. Druga je fonološka petlja ili artikulaciona petlja i njena funkcija je obnavljanje verbalnog materijala. Treća komponenta je vizuelno-spacijalna matrica – njena uloga je integracija prostornih, vizuelnih i kinestetičkih informacija u jednostavne predstave koje se privremeno skladište. Radna memorija omogućava izvođenje složenih kognitivnih procesa, kao što su razumevanje jezika, učenje, čitanje, rezonovanje.

Primer funkcije radne memorije

U ovom eksperimentu bavićemo se jednim od Bedlijevih najpoznatijih zadataka, dvostrukim zadatkom, koji predstavlja empirijsku osnovu izučavanja modela radne memorije. Cilj nam je da odredimo koliku količinu informacija je moguće zadržati u operativnoj memoriji.

Za eksperiment odabraćemo pet osoba ženskog pola, starosti od 20 do 49 godina. Tri od pet ispitanika imaju korigovan vid, a sve osobe su visokoobrazovane. Stimulusi su 7 sekvencijalnih i 9 paralelnih. Kod kontrolnog zadatka stimulusi su takođe prikazani na crnom pravougaoniku, prvo sa belim latiničnim slovima A i B koja se nalazi u centralnom delu pravougaonika, a potom su prikazani parovi nasumično odabranih latiničnih slova takođe bele boje na istom mestu gde su prethodno bila slova A i B. Stimulusi u svim situacijama traju 3 sekunde. Ovde je nezavisna varijabla način prikazivanja stimulusa, a zavisna je tačnost reprodukcije, tj. verifikacije.

Pošto je u pitanju Bedlijev dvostruki zadatak, ispitanici moraju da odgovore na dva zadatka. Prvi zadatak je da odgovore sa tačno ili netačno na tvrdnje koje se tiču odnosa A i B. To je zadatak verifikacije. Drugi zadatak je da ispitanici reprodukuju slova koja se nalaze u prikazanom pravougaoniku. To je zadatak reprodukcije. Kod zadatka reprodukcije ispitanici ne moraju da reprodukuju stimuluse redosledom koji su prikazani. Postoji i kontrolni zadatak gde ispitanicima prikazujemo stimuluse sekvencijalno. U kontrolnom zadatku od ispitanika je zahtevana samo reprodukcija.

U prvom zadatku ispitanicima prikazujemo na ekranu par slova a potom iskaz koji se odnosi na prikazani par. Stimulus traje 3 sekunde. Zadatak ispitanika je da odgovore sa tačno ili netačno da li ono što piše u iskazu odgovara onome čemu su videli. U drugom zadatku pored verifikacije, ispitanici treba da zapamte par slova koje po završenom prikazivanju treba da reprodukuju. Ispitanicima se prikazuje ekran sa slovima u pravougaoniku. Stimulus takođe traje 3 sekunde i nakon prikazanog stimulusa ispitanici treba da reprodukuju slova koja su videli.

Ispitanici nakon prikazanih stimulusa imaju neogranično vreme da daju odgovor. Tek nakon što ispitanici daju odgovor možemo da pređemo na prikazivanje sledećeg stimulusa.

Za obradu podataka potrebno je prebrojati koliko ima tačno reprodukovanih slova u sekvencijalnim prikazivanjima i koliko ima tačno reprodukovanih slova u paralelnim prikazivanjima. Nakon što prebrojimo tačno reprodukovana slova potrebno je da ih saberemo i potom nađemo prosek tačno reprodukovanih slova za sekvencijalno i paralelno prikazivanje. Dobijeni broj tačnih odgovora potrebno je podeliti brojem paralelnih (9) i sekvencijalnih (7) prikazivanja. Način obrade podataka isto se radi sa zadatkom verifikacije i zadatkom reprodukcije.

Dobijeni rezultati su za paralelno prikazivanje 3,42 sekunde a sekvencijalno prikazivanje 2,82 sekunde. Dakle, zadaci sa paralelnim prikazivanjem stimulusa urađeni su lošije od zadataka sa sekvencijalnim prikazivanjem stimulusa. Razlog za to je što operativna memorija postaje preopterećena pri radu zadataka sa paralelnim prikazom stimulusa. Intervenišuće varijable u ovom eksperimentu su ispitanici sa korigovanim vidom, veličina ekrana, umor kod nekih ispitanika.

Isidora Đerić

Objavljeno 8. juna 2017.

Ocenite članak

Leave a Comment