Nezaposlenost i politika zapošljavanja mladih – iskustva iz Francuske

Aktuelna kriza potvrdila je kvazi fenomen da u poslednjih 30 godina stopa nezaposlenosti među mladima u Francuskoj ne pada ispod 15 odsto, tj. da redovno premašuje 20 odsto. Pa ipak, integracija mladih u tržište rada jedan je od ciljeva javne politike još od 1970 godine. Ova analiza ispituje uzroke nezaposlenosti mladih u Francuskoj, objedinjujući iskustva stečena tokom poslednjih 40 godina.

Analiza koju je sproveo Social Europe Journal  govori da je stopa aktivnih mladih u Francuskoj niža u poređenju sa drugim zemljama i iznosi 40 odsto od ukupnog aktivnog stanovništva. Podatak Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomski razvoj (INSEE) da je stopa nezaposlenosti mladih (15-24 godina) u martu 2011. iznosila 22,8 odsto, odnosi se, dakle, samo na 40 odsto aktivnog stanovništva. Dijagnoza velike nezaposlenosti mladih sa stanovišta njihovog posebnog položaja na tržištu rada kaže: visoka koncentracija mladih u nesigurnim poslovima (ugovori o radu na određeno vreme) samo pokazuje uslovljenost (ne)zaposlenosti mladih ekonomskim ciklusima. Zbog segmentacije tržišta rada, mladi su integrisani uglavnom u sektore sa visokom stopom rotacije rada ili manje kvalifikovanih radnih mesta.

Drugi deo ove analize odnosi se na demografiju Francuske i ulogu obrazovnog sistema; oba faktora doprinose značajnom padu broja zaposlenih među mladima u poslednjih 30 godina, dok se u isto vreme beleži nagli porast broja diplomaca. Međutim, čak i u ovakvim uslovima, 17 odsto mladih ne završi ni srednju školu čime se izlažu mogućnosti da dugoročno budu nezaposleni.

U trećem delu, analiza se bavi položajem mladih žena, ispitujući ga istovremeno sa stanovišta inercije obrazovno-profesionalnog izbora karijere i postojeće diskriminacije. Razlike između muškaraca i žena javljaju se na svim nivoima obrazovanja, iako se početni jaz smanjuje tek na višim nivoima: žene su u većem riziku od nezaposlenosti, istovremeno, za njih važi i viša stopa skraćenog radnog vremena, niže plate, i otežan im je pristup rukovodećim pozicijama. Iako one danas biraju i „muževnije“ poslove poput zanimanja u oblastima mehanike, elektrotehnike, javnih poslova, fizike ili IT-a, mlade žene još uvek nisu ravnopravne sa muškarcima.

Četvrti deo ispituje hipotezu o prekomernoj rigidnosti tržišta rada zbog čega predlaže neke potencijalne aktivnosti iako je ova hipoteza odvedena u pitanje zbog aktuelne ekonomske krize.

U petom i poslednjem delu, analiza se bavi preispitivanjem uloge javne politike u vezi sa profesionalnom integracijom mladih, ističući brojne potencijalne nivoe delovanja. Od 1975, nastalo je više od 80 različitih modela koji su zamenjivali ili unapređivali postojeće mere politike zapošljavanja mladih. Glavni cilj svih modela je da se uvedu posebni ugovori o radu koji će važiti bez obzira da li je u pitanju tržišni i ne-tržišni sektor. Do kraja 2010, skoro četvrtina mlađih od 26 godina bila je zaposlena po osnovu ugovora o radu koje subvencioniše vlada, i to je tek 4 odsto od ukupno aktivnog stanovništva. Rastući udeo državnih subvencionisanih ugovora prilikom zapošljavanja mladih doprineo je da rad na određeno vreme postane glavni pristup i uobičajen na tržištu rada.

Pad cene rada je još jedna srećna okolnost koju poslodavci imaju, a to mladima omogućava korak nazad na putu razvoja karijere. Štaviše, većina mladih su već u povećanom riziku da budu nezaposleni, a naročito oni bez diplome nisu u mogućnosti da pristupe subvencionisanim poslovima na tržištu. I upravo mladi bez kvalifikacija treba da postanu izazov za današnji školski sistem zbog čega autor predlaže da se subvencionisani ugovori/poslovi ponude najpre najugroženijim grupama i iznad svega, da kolektivni ugovori budu zakonom garantovani kako bi omogućili mladima da steknu poželjne kvalifikacije.

Saradnja između generacija na kojoj insistira nova vlade Francuske nakon nedavnih predsedničkih izbora može se smatrati inovativnim podsticajem za poslodavce: oni su stimulisani da obučavaju mlade, u saradnji sa svojim ranije zaposlenim osobljem. Bez sumnje, bilo bi rizično nastaviti širenje nepovoljnih radnih ugovora za zaposlene sa višim i visokim stepenom obrazovanja. Iako se sa povećanjem starosti, procenat honorarno zaposlenih ili privremenih poslova smanjuje, dublji strukturni efekti dugog perioda rada pod uslovima ispod standardnih ogledaju se u stresu. Svaka sledeća generacija ima sve manje stabilnih poslova nego prethodne. Drugim rečima, strukturalni uticaj današnjeg tržišta rada mladih nudi pogled na ono što je pred nama. Otuda, glavni izazov politike zapošljavanja je osmisliti i promovisati novi profesionalni status svih aktivnih ljudi po osnovu sigurnosti profesionalnog razvoja.

Preuzeto sa sajta Social Europe Journal.

Prevela i priredila K.Milenković

23. avgust 2012.

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment