MOOC – nova obrazovna paradigma

Uprkos reformama formalnog obrazovnog sistema u Srbiji mnoga ključna pitanja ostala su nerešena – naš obrazovni sistem i dalje nije usklađen sa evropskim standardima a ni sa domaćim tržištem rada. Problem predstavlja i mali procenat visoko obrazovanog kadra, ali i zastarelost akademskih programa, nepostojanje studentskih praksi i sl. Sa druge strane, iako je evidentno da su konkurentne ekonomije širom sveta bazirane na znanju, u Srbiji ne postoji ni zakonska regulativa u oblasti neformalnog obrazovanja zbog čega diplome i sertifikati stečeni na kursevima „ostalih znanja i veština“ nisu ni priznati ni prepoznati.

Dok je u svetu poslednjih godina u velikoj meri popularizovano i učenje na daljinu, ili e-learning, u Srbiji je ovaj model obrazovanja i dalje u svom začetku. On-line učenje, ili veb-locirano učenje, može biti realizovano i unutar zvaničnih institucija formalnog obrazovnog sistema i ali i u okviru neformalnog i samoiniciranog, spontanog obrazovanja. Iako mali broj fakulteta u Srbiji organizuje i sprovodi učenje na daljinu, povećano je interesovanje, uglavnom među mladima, za besplatne kurseve eminentnih profesora sa prestižnih univerziteta širom sveta koji se nude preko brojnih online platformi objedinjenih pod imenom – MOOC (Massive Open Online Courses).

Zahvaljujući razvoju savremenih tehnologija i širenju ideja o otvorenom društvu i društvu znanja, kreiran je koncept MOOC koji ima i korektivnu i komplementarnu ulogu u kontekstu postojećeg formalnog obrazovanja jer omogućava korisnicima da steknu mnogobrojne kompetencije i znanja. Vizija osnivača najpoznatijih platformi za online učenje, kao što su Coursera, edX, Udacity je da najkvalitetnije obrazovanje, do skoro dostupno samo manjini, približe milionima korisnika i tako doprinesu njihovom osnaživanju. Iako se još uvek raspravlja o dometima i uticaju MOOC-a evidentno je da je e-learning jedno od najbrže rastućih tržišta – procenjuje se da će do 2015. godine dostići vrednost od 107 milijardi dolara, pri čemu će oko 19 miliona ljudi učiti na daljinu a dugoročnije gledano – do 2019. godine polovina svih obuka će se obavljati online sudeći po navodima sajta Shiftelearning.com.

Sve ovo ne bi ni bilo moguće bez ubrzanog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija koji je, pre svega, doveo do „kompresije vremena i prostora“ tj. do premošćavanja prostornih razdaljina i mogućnosti da se sadržaji prate u real-time-u i on-line. Samo tako je bilo moguće iskoordinisati više stotina hiljada studenata iz različitih delova sveta i obezebediti uslove za uspešno pohađanje kurseva. Posebno je važno da MOOC pored dostupnosti informacija, karakteriše i ravnopravnost u distribuciji znanja jer ne postoji starosno ograničenje za polaznike a u slučaju velikog broja kurseva ni preduslov poput prethodnog obaveznog obrazovanja. Dodatno, organizatori kurseva i predavači podstiču i razvoj pozitivnih vrednosti kod polaznika jer apostrofiraju da je važno znanje koje se stiče a ne diploma ili sertifikat.

Jedna od najuspešnijih platformi za online učenje je Coursera koju su pokrenuli IT stručnjaci sa američkog univerziteta Stenford. Zanimljivo je da je Coursera proglašena i za najbolji startup 2012. godine na Tech Crunch-ovoj dodeli nagrada jer je za samo godinu dana postojanja uspela da ponudi više od 300 kurseva sa više od 60 univerziteta iz 17 zemalja širom sveta. Nekoliko kurseva je u međuvremenu akreditovano od strane američkog Saveta za obrazovanje a osim na engleskom jeziku određeni broj kurseva se organizuje i na francuskom, španskom, kineskom i italijanskom jeziku. Prema podacima organizacionog tima, oko 3 miliona koisnika vidi Courseru kao dodatni, relevantni izvor znanja. Ponuđeni kursevi se kreću „u širokom rasponu disciplina, jezika i akademskih pristupa“ – od istorije roka, uvoda u sociologiju, kursa o razvoju inovativnih ideja i novih modela poslovanja do softverskog inženjeringa, neuropsihologije i td. Polaznici uče svojim tempom i u željeno vreme, s obzirom na različite vremenske zone u kojima žive, ali moraju da poštuju dinamiku kursa i zadate rokove. Pored video materijala, skripti i dodatne literature za čitanje od ključnog značaja su i korisnički forumi preko kojih polaznici komuniciraju među sobom, organizuju online grupe za učenje ali i pokreću diskusije sa profesorima. Da bi se na kraju kursa stekao sertifikat neophodno je položiti nekoliko testova ili napisati eseje, u zavisnosti od predmeta, koji predstavljaju peer-to-peer zadatke u kojima učenici jedni drugima pregledaju radove i boduju ih po unapred utvrđenim evaluacijskim standardima.

Za sada ne postoje precizni podaci koliko polaznika iz Srbije i regiona pohađa ove kurseve ali sudeći po grupama oformljenim na forumima u okviru on-line platforme Coursera radi se o nekoliko stotina. I dok se jedni prijavljuju na kurseve zbog „intelektualne radoznalosti“ drugi, pak, tragaju za primenjivim znanjem, korisnim na tržištu rada.

Željko Eremić, profesor Visoke Tehničke škole strukovnih studija u Zrenjaninu, programer i softver developer, je jedan od polaznika ovih kurseva koji smatra da „MOOC nudi jedan dodatni kvalitet, ali on ne može da predstavlja zamenu za postojeće visoko obrazovanje već samo dopunu.“ Posebno je oprezan po pitanju ideja o slobodnom pristupu znanju i besplatnom obrazovanju. „Ideja deluje potpuno ispravno, s tim što sam ja po prirodi dosta oprezan, i mislim da je njena realizacija jedan kompleksan poduhvat koji nije bez rizika, ali nije i bez mogućnosti za dobitak. Sa druge strane, ništa na svetu nije besplatno – čak i predavači koji besplatno nude kurseve ovde negde drugde moraju da zarade.“ Razmišljajući o ovoj temi u kontekstu obrazovanja u Srbiji može se zaključiti da su dva ključna problema – neadekvatni studijski programi i činjenica da studenti, generalno gledano, nisu naročito motivisani. Profesor Eremić potvrđuje da je „kod studenta ključni problem motivacija. Ukoliko bi studenti znali da njihov vredan rad može da rezultira dobrim i dobro plaćenim poslom imali bi i veći motiv da uče. Sa druge strane, za unapređenje rada profesora bi bilo važno učešće u praktičnim projektima, tamo gde je to moguće. Dakle dve najvažnije stvari bi bile – više morala i pravde u društvu i veća materijalna ulaganja u obrazovanje.“

Ivan Dodig, student i bloger iz Međugorja u Bosni i Hercegovini i polaznik kurseva na Courseri, potvrđuje da je situacija u BiH dosta slična. „Neformalno obrazovanje još uvek ni kod nas nije zakonom regulisano. Katastrofalno stanje kvaliteta obrazovanja u BiH odražava se i preko samog broja ministarstava obrazovanja kojih ima previše za ovako malu zemlju, a to je 14 ministarstava obrazovanja na različitim nivoima vlasti. Nažalost, retko kada ili gotovo nikada se ova politička elita usaglasi oko nekog problema, pa obrazovanjem i dalje vlada čisto koristoljubna politika. Politički podobnici uhljebljavaju se na fakultetima i ostaju tamo do penzije. Studijski programi su zastareli i nisu u skladu s današnjim potrebama tržišta, što dovodi do hiperprodukcije nekih studijskih grupa, najčešće ekonomskog ili pravnog usmerenja.“ U takvom okruženju „za svakog pojedinca, koji misli da se izdigne iz mase i da se profiliše u svojoj struci vrlo je važno celoživotno učenje i usavršavanje. Internet nam je pružio milione informacija, i isto tako lakoćom pristupa velikim naučnim bazama podataka proširio nam je vidike i u akademskoj sferi. Student sa naših prostora u par klikova može da pristupi naučnim radovima  prestižnih svetskih univerziteta i to u svega par sekundi, što je fantastično. Ta povezanost ‘na bilo kom mestu – u bilo koje doba’ je bogatstvo interneta. Znanje bi trebalo i na kraju krajeva moralo bi biti besplatno i dostupno svima, a digitalizacija je na dobrom putu da to i realizije.“

Online servisi za učenje na daljinu sigurno menjaju visoko obrazovanje. Prilagodljivost, fleksibilnost i inovativnost MOOC platformi, kao i potreba za celoživotnim učenjem razlog su zastupljenosti ovog modela obrazovanja i kod nas. Dodatno, „u nekom trenutku doći će i do tehnološke revolucije u obrazovanju, kojoj će se morati prilagoditi svi, jer tehnologija postavlja nove trendove“, ističe Dodig.

Milena Milojević

Objavljeno 8. aprila 2013.

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment