Kreativnost, logičko zaključivanje i analiza kompleksnog problema – veštine za budućnost

Svetski ekonomski forum izašao je sa istraživanjem koje se odnosi na ključne željene ali i obavezne osobine koje će biti na listi 10 veština i atributa koje će morati da ima svako kome je stalno do radnog mesta na početku novog tehnološkog doba koje će radikalno promeniti uslove rada. Lista se odnosi  na sve privredne grane i industrije, a projektovana je za narednih nepune četiri godine odnosno od 2020. godine. Prethodno istraživanje rađeno je za 2015. godinu i značajno se razlikuje kako u redosledu prioriteta, tako i po tome što su neke osobine koje su sada ušle na listu, tada nisu ni bile u fokusu. To samo svedoči o turbulentnosti promena koje doživljavamo. Najnovije istraživanje, iz 2016. godine a sa projekcijom od pet godina, nazvano Budućnost radnih mesta (Future of Jobs), obuhvatilo je 15 najboljih svetskih ekonomija, sa nekoliko stotina učesnika iz 9 ključnih industrija koje se smatraju okosnicom konkurentnosti privreda u zoru Četvrte industrijske revolucije.

Od kognitivne fleksibilnosti do emocionalne inteligencije

Na desetom mestu veština i kompetencija je kognitivna fleksibilnost. Ova veština čak nije bila u prethodnom istraživanju, sada je ušla i ostala na samom dnu, ali je veoma važno da se našla na listi. Zašto? Ne samo zbog nove vrednost koje donosi u selekciji zaposlenih, već zbog činjenice da se savremena pedagogija sve više okreće programima podsticaja dece za kognitivnu fleksibilnost da bi bila spremnija za izazove odrastanja. Suprotno od ove osobine jeste kognitivna rigidnost, čiji je ekstremni oblik – autizam. Moglo bi se reći da su se čak neke nove osobine koje su se našle na ovoj listi diversifikovale iz ove veštine fleksibilnosti. Šta je, dakle, kognitivna fleksibilnost? To je veoma važna osobina prilagodljivog rezonovanja o svetu u kojem se nalazimo, ali na način da istovremeno promišljamo iz ugla dva ili više koncepata dajući im podjednaku važnost i ne dovodeći ih do opozita i eliminacije. To bi, pojednostavljeno, bilo objašnjenje za način operativnog izvršenja radnih zadataka u kojem će na primer, zaposleni da jednako ima u vidu stav produktivnosti, tj interese kompanije u konkretnom slučaju i stav koji vodi ka permanentnoj posvećenosti u odgovoru zahtevima klijenata.

Pregovaranje – to je veština koja spada u grupu tzv. mekih veština zaposlenog. Živimo u dinamičnom i svetu isprepletanom kompleksnim interesima brojnih zainteresovanih strana, zato je nezamislivo da se prevagne samo na jednu stranu. U takvim odnosima trguje se različitim interesima i uticajima, a proces usaglašavanja win-win pozicije danas i ubuduće određuje pregovaračke uloge. Čak i u visoko automatizovanim i robotizovanim poslovima, pregovaranje će se smatrati važnim i poslodavci će tražiti od svojih zaposlenih da nauče da pregovaraju.

Na osmom mestu jeste skup više osobina i veština nazvanih Uslužnost orijentisana ka kupcu. Jednostavnije rečeno, što automatizacija i robotizacija budu više uticali na ekonomiju, to će ova osobina dolaziti do većeg značaja. Intuitivnost, interakcija sa drugim ljudima, širenje uticaja, i dalje presudno dolaze od čoveka, a ne kompjutera i predviđanja kažu da će tako i ostati. U marketing aspektu, usluga odnosno proizvod biće određeni kao maksimalno prilagođeni iskustvu korisnika i njegovim/njenim potrebama. Ceo postprodajni odnos takođe je postavljen kao UX (user experience) – prema potrebama kupca ili korisnika. Na ovo se nadovezuje proces kreiranja novih proizvoda/usluga, tako da je odnos sa klijentom obeležje osnovnog ciklusa života proizvoda.

Rasuđivanje i donošenje odluka – sa 8. mesta u istraživanju iz 2015. sada se nalazi na 7. mestu za godinu 2020. U kategorizaciji, autori su svrstali ovu sposobnot u sistemske veštine i dodelili joj 17% učešća u ukupnom setu veština i znanja za prelomnu 2020. godinu. Rasuđivanje znači umeće razumevanja podataka sa ciljem donošenja odluke. Danas organizacije sve više podataka relevantnih za poslovanje prikupljaju upravo sa ciljem donošenja dobrih poslovnih odluka, ne samo strateških, već i onih koji se odnose na unapređenje procesa.

Emocionalna inteligencija je svojstvo čoveka, i smatra se da će dugo ostati osobina ljudskog bića, uprkos svom napretku tehnologije koji se čak intenzivnije bavi razumevanjem i upravljanjem emocijama. Otuda, razumeti zašto se neko ponaša baš tako i kako uskladiti emocionalne reakcije i ponašanja različitih stilova, ostaje zadatak za zaposlenog. Inače, EI se smatra delom društvenih veština, koji doprinose sa petinom u ukupnoj sumi novih poslovnih veština i atributa za 2020. godinu.

Upravljanje sistemom ili upravljanje izazovima?

Na visokom petom mestu nalazi se, takođe u korpusu socijalnih veština, koordinacija sa drugima. Koordinacija se ovde razumeva kao usklađivanje ponašanja u interakciji sa članovima tima, ne kao tehničko upravljanje zadacima i zaduženjima.

Motivisati druge, voditi timove, biti podržavajući menadžer, aktivno raditi na razvoju zaposlenog i slične osobine i veštine pripadaju korpusu upravljanja ljudima. Ova oblast je i dalje jedan od najvećih izazova savremenog menadžmenta ljudskih resursa i podrazumeva čitav niz interdisciplinarnih znanja kao i ličnost koja istovremeno jeste upravljač i lider.

Kreativnost je osobina koja je doživela najveći skok na listi, jer je od desetog mesta u 2015. skočila na treće mesto za 2020. godinu, čime čini Top 3 svojstvo za 2020. godinu koje će poslodavci tražiti od svojih zaposlenih. Ovde se ne misli na umetničku kreativnost, tj. na proizvodnju sadržaja umetničkim umećem, već na prvom mestu na kreativno mišljenje koje će na nov način objedinjavati i spajati naizgled teško spojiva svojstva stvari, procesa, ideje, inovacije, veštine, i na nov način kombinovati atribute proizvoda i usluga.

U Top 3, a na drugom mestu našlo se i kritičko mišljenje. Kritičko mišljenje jeste analitičko mišljenje koje je usmereno na pronalaženje slabosti poslovnog sistema radi njihovog odlučnog prevazilaženja.

Na ubedljivo najznačajnijem mestu kao najvažnija osobina/veština/atribut zaposlenog za 2020. godinu jeste rešavanje kompleksnih problema. Čak 36 odsto svih veština neophodnih za novog zaposlenog za 2020. godinu čini ova sposobnost (najmanje su fizičke sposobnosti, koje čine tek 4%). Veština je donekle slična rasuđivanju i donošenju odluka, koje smo pomenuli kao sedme na listi. Međutim, za razliku od izvršne prirode rasuđivanja tj. promišljanja radi donošenja odluka, rešavanje kompleksnih problema podrazumeva pronicljivost, inovativnost, analitičko-sintetičke procese rasuđivanja, metodološku kombinatoriku i transfer znanja iz mnogih oblasti, sve povezano sa iskustvom u industriji i poznavanje njenih trendova razvoja i ograničenja u datom vremenskom ciklusu. Na taj način rešavanje kompleksnih problema predstavlja ključnu veštinu odnosno svojstvo koje će biti potrebno poslodavcima u 2020. godini. Napominjemo da je reč o najvećim, odnosno najrazvijenijim ekonomijama u svetu.

Da li je Srbija u drugoj, trećoj ili na pragu četvrte industrijske revolucije

Kako se ove tražene osobine odnose na nacionalnu ekonomiju Srbije tri godine pre kritične 2020. godine, teško je reći. Srpska privreda je uglavnom nekonkurentna, tehnološki zaostala, zatvorena, sa brojnim sistemskim bolestima, kao što su nedostatak likvidnosti, monopolizovano tržište, odsustvo regulative i efikasnog sistema nadzora i kontrole, na prvom mestu zaštite fer nadmetanja i poslovanja. Ipak, sasvim je sigurno da će velike korporacije, koje posluju kod nas, preneti neki od ovih zahteva i postaviti novu lestvicu u napretku zaposlenih, kako u kvalitetu pruženog, tako i u optimizaciji postojećih veština i znanja u odnosu barem na Top 3 osobine za 2020. godinu.

Aleksandar Đerić (Preuzeto sa portala MadMarx.Biz)

Oprema članka: H100, Izvor fotografija: Stock

Objavljeno 11. jula 2017.

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment