Kreativni zastoj

Kreativnost se podstiče radoznalošću i prikupljanjem građe, ali jednako i pauzom u kreativnom procesu. Tokom pauze kreativni proces nije zaustavljen, jer se prikupljene informacije obrađuju na podsvesnom nivou. Na njihov dalji razvoj tada utiče proces asocijativnosti i to najčešće onim faktorima koji ni na koji način ne dotiču temu kojom se bavimo. Naime, čak i svetlost, mirisi, muzika, slučajna reč, zvuci i sl. mogu dati staroj kreativnosti, tj kreativnom sadržaju na važnosti. Tokom pauze u postupku razmišljanja, analize, čitanja, prikupljanja građe, mi dakle, dopuštamo neuronima da povežu ranije formirane celine. Tako dopuštamo i novo iznenadno nadahnuće.

U takvim momentima  veoma je važno slediti i svoj unutrašnji sat, jer nisu svi ljudi aktivni i kreativno produktivni u isto doba dana. Stručnjaci su izračunali da je statistički najproduktivniji period oko 10 sati prepodne. Ali, pravila nema, jer važno je ne prisiljavati mozak operacijama analize i sinteze. Treba, dakle, omogućiti kreativni zastoj, koji će nam, kao Njutnu, dati šansu da nam jabuka sa drveta kreativnosti padne pravo u krilo.

A.Đ.

10. septembar 2015.

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment