Kolaborativna ekonomija i stvaranje solidarnog društva

Zamislite situaciju u kojoj koristite društvenu mrežu kao što je Fejsbuk (ili bilo koje drugo platformsko ili softversko rešenje), ali imate deo vlasništva i prihode u odnosu na vaš rad i doprinos prodajnim efektima ovakve platforme. Takođe, deo vašeg kompjutera ili lap-topa vam donosi prihod jer je umrežen sa milionima drugih kompjutera koji formiraju platformu kao što je Dropbox ili Google Drive, i imate deo vlasništva nad tom platformom. Deo vašeg pristupa internetu vam donosi sredstva jer ga ustupate drugima na korišćenje, jer imate vlasnički udeo u vašem mini ISP poduhvatu, itd.

Verovali ili ne, postoje osnove za kreiranje ovakvog interneta u kojem se deli vlasništvo nad platformama koje omogućuju posao, gde se rešavaju problemi dolaska do posla, loše zdravstvene zaštite, skupih finansijskih usluga, teškog dolaska do sredstava za finansiranje projekata…

Osnova decentralizovanog društva: Ekonomija deljenja

Glava-drvoMasovno korišćenje društvenih mreža za zabavu, posao i promociju dovelo je do razvoja poslovanja u pravcu ekonomije deljenja i socijalnog preduzetništva. Mi već godinama živimo u društvu u kojem umreženi pojedinci imaju mogućnost da dođu do finansija (npr. Kickstarter.com, Kiva.org), da povoljno dolaze do različitih usluga i dobara koje su ranije bile značajnije skuplje nego što je to situacija danas (npr. AirBnB.com, Uber.com), da rešavaju probleme nezaposlenosti (npr. Social Enterprises), da nezavisno od države i poreskog sistema plaćaju i i naplaćuju proizvode i usluge (npr. Bitcoin)…

Johann Gevers u svom TEDx predavanju “Četiri stuba decentralizovanog društva” definiše osnovu kreiranja društvenog sistema zasnovanog na pomenutim inovacijama koje je omogućila tehnologija umrežavanja pojedinaca:

  1. Decentralizovana komunikacija – koju omogućuje internet kao takav, društvene mreže i različite vrste P2P komunikacije (direktna komunikacija između pojedinaca koju omogućuju različite vrste tehnologija – od npr. Vibera do komunikacije koju koriste torrent servisi). Radi se o komunikaciji koja nije sputana državama, granicama, zakonima…
  2. Decentralizacija prava (pravne zaštite) – koju omogućuje nezavisna, transparentna i sigurna Blockchaintehnologija (objašnjeno u nastavku). Pravna zaštita koja je oslobođena od pojedinačnih zakona država omogućuje korisnicima da biraju na koji će način praviti međusobne dogovore o bilo kojem aspektu života i rada pojedinca.
  3. Decentralizacija proizvodnje – koju omogućuje razvoj 3D printing tehnologije. Ova tehnologija će u narednim godinama obezbediti povratak industrijalizacije u zemljama koje su u proteklim decenijama izgubile veliki broj industrijskih grana – ali na drugačiji način nego što je to bio slučaj u 20. veku. Veliki broj malih proizvođača kreiraće proizvode prema potrebama tržišta kojem se ti proizvođači obraćaju.
  4. Decentralizacija finansija – koja je u osnovi zasnovana na P2P komunikaciji i pomenutoj Blockchain tehnologiji. U narednim godinama desiće se ogromne promene u načinu kako funkcionišu sistemi bankarstva i osiguranja, koji su oslobođeni od lokalnih zakona i državnih monopola svih vrsta finansijskih institucija.

Preporučujem da pogledate ovo predavanje:

Kao što se može videti, dva od četiri opisana stuba novog tipa odnosa između osoba u različitim državama sveta koje imaju pristup internetu – budućnost prava i finansija, direktno su uslovljeni razvojem Blockchain tehnologije.

Zašto je Blockchain tehnologija važna

Zvezdano-nebo-nadamnomDugo godina nakon pojave Bitcoina, u fokusu su bile promene u oblasti nezavisne kupovine i prodaje proizvoda i usluga, kao i samo trgovanje Bitcoin valutom. Tokom 2015. g. se ispostavilo da je ključna tehnologija koja je omogućila uspeh Bitcoin valute – Blockchainmnogo važnija od samog Bitcoina.

Razlog zašto je ova tehnologija toliko značajna leži u osnovi kreiranja samog Blockchain sistema:

  • Ceo sistem sigurnosti se zasniva na interesu učesnika u sistemu da sistem funkcioniše bez prevara, jer učesnici zbog toga imaju finansijske koristi (primer Bitcoin “rudara” koji proveravanjem Bitcoin transakcija zarađuju sredstva). Ovaj sistem zaštite se u osnovi može uporediti sa PDV sistemom gde sami učesnici u lancu plaćanja poreza se kontrolišu međusobno, jer im seto isplati – samo, Blockchain sistem je mnogo kvalitetniji sistem od PDV sistema.
  • Osnovni način rada Blockchain sistema je tzv. Proof of Work protocol (PoV), na kojem se zasniva provera da li se neki događaj desio između dva sudeonika u tom događaju – gde oba sudeonika potvrđuju događaj, kao i svi ostali učesnici sistema proveravaju pojedinačnu transakciju, ali i njen istorijat – jer imaju interesa.
  • Blockchain je neverovatno siguran sistem koji do sada niko nije uspeo da prevari (hakuje).
  • Ono što je jednom upisano u Blockchain sistem ostaje za sva vremena tamo, i to ne može niko da izbriše.

Pogledajte ovaj video gde se detaljnije objašnjavaju razlozi visoke sigurnosti Blockchain sistema:

Posledica sigurnosti Blockchain sistema dovela je dotle da se u poslednjih godinu-dve pojavilo veći broj startapa koji koriste ovu tehnologiju za različite oblasti koje su do sada bile u domenu pojedinačnih država ili u domenu tela koje vode politiku kompletnog interneta, npr.:

  • Namecoin – koji ima za cilj za zameni ceo DNS sistem na kojem se zasniva internet, da bi bilo sigurniji i još manje podložan uticaju pojedinačnih država.
  • SmartContract – koji omogućuje jeftino kreiranje poverljivih ugovora između dve strane, i koji se može koristiti za veoma različite namene, od kreiranja različitih (online) servisa kod kojih postoji sigurnost obe strane da će se posao uraditi i naplatiti. Naročito je interesantan za oblasti kupovine nekretnina, pozajmicama, bankarskim uslugama…
  • Ethereum – koji predstavlja posebnu virtuelnu valutu i programski jezik za kreiranje ugovora bez potrebe verifikacije treće strane (kao što je npr. potvrđivanje ugovora u Sudu). Posebno je interesantan za kreiranje autonomnih kvalitetnih organizacija (sa obezbeđenim poverenjem između članova), decentralizovanih kompanija, kreiranje sopstvenih kripto-valuta, kreiranje kreditnih istorija pojedinaca (čitav sistem reputacije pojedinaca koji se može koristiti za različite namene). O važnosti ovog servisa govori i vest od pre nekoliko dana da je Microsoft iskoristio Etherium da ga ponudi (finansijskim institucijama) kao servis.

Nova uloga države

Promene koje se već dešavaju u svetu nagovestile su ogromne promene u narednim godinama, koje se odnose na korišćenje opisanih tehnologija za brisanje razlika u svakodnevnom životu pojedinaca iz različitih (ne)razvijenih delova sveta:

  • Kreiranje kreditne istorije koja se formira u odnosu na njihovu online reputaciju (u prodaji i kupovini preko interneta, npr.), za osobe iz svih delova sveta.
  • Mogućnost dolaženja do kredita, zajmova, osiguranja osobama u bilo kom delu sveta, na osnovu njihove kreditne istorije.
  • Mogućnost sigurne naplate svog rada, bez obzira gde ta osoba obavlja posao (može i lokalno da radi), bez upliva države u troškove naplate tog rada, načina obezbeđenja zdravstvenog i penzionog osiguranja (jer se svi ovi sistemi mogu obezbediti nezavisno od same države).
  • Pravna zaštita pojedinca bez obzira na državu i lokalne zakone…

Preporučujem da pogledate ovaj video u kojem se opisuju načini smanjenja siromaštva u nerazvijenim državama na osnovu prednosti koju donosi decentralizovano društvo:

U kontekstu promena koje donosi decentralizovano društvo, solidarna ekonomija je samo jedan od (važnih) segmenata promena koje će dovesti do smanjivanja siromaštva.

Ostaje da se vidi kako će Države reagovati na skore promene u sistemu prava, finansija, osiguranja, ali i na nivou sistema poreza – jer opisani sistem decentralizovanog društva direktno pogađa neke od osnovnih funkcija sadašnje države (bez obzira o kojoj se državi radi). To samo znači da će se u narednim godinama ozbiljno redefinisati uloga države kod svih onih osoba koje počnu da koriste prednosti solidarne ekonomije.

Literatura:

Dragan Varagić / Izvor: DraganVaragic.com

Objavljeno: 13. aprila 2016.

Izabrao i priredio: A. Đerić

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment