Ko je kome šta obećao

Novoosnovano Udruženje glumaca Srbije traži promenu Zakona o autorskim pravima. Umetnici tvrde da emiteri zarađuju milione evra dok oni žive u siromaštvu. Zakon o autorskim i srodnim pravima mora da se promeni kako bi se glumcima obezbedilo pravo na naknadu za emitovanje i reemitovanje ostvarenja u kojima su igrali. I mada je Zavod za intelektualnu svojinu odbio njihov zahtev da kao interpretatori naplaćuju svoj rad, filmski radnici kažu da neće odustati od svoje borbe, jer su to pravo pre dvadesetak godina imali i ostvarivali.

Ovde imamo nekoliko dilema. Od kojih je glavna da li se pravne norme o autorskom pravu u pogledu autorske naknade za korišćenje autorskog dela mogu analogijom preneti iz muzičke u filmsku i TV industriju. U muzičkoj industriji zaštićeno je pravo autora (autora muzike, teksta i aranžmana), odnosno izvođača, kao i pravo interpretatora (interpretatori tuđih autorskih dela) i producenta fonograma (diskografskih kuća). U filmskoj odnosno TV produkciji autorsko delo je specifičnije, ali analogija se može ustanoviti. Bilo kako bilo, temelj tumačenja su ipak ugovori o autorskom delu. Ako je neki glumac sa producentom filma potpisao ugovor o trajnom prenosu autorskog prava korisniku, tj producentu, onda ne može tražiti isplatu autorske naknade svaki put kad se njegovo autorsko delo koristi prilikom javnog objavljivanja (tj. emitovanja reprize filma i slično). Producent je u boljoj situaciji, jer filmskim delom, nad kojim ima prava industrijske svojine, raspolaže slobodno – trguje sa distributerima i emiterima kako želi oko otkupa prava prikazivanja tog dela.

Drugim rečima, od autorskog prava starije je obligaciono pravo. Ako se autor i njegov korisnik (filmski producent) dogovore o trajnom ustupanju prava kroz isplatu jednokratnog autorskog honorara, onda glumac nakon toga nema šta više da traži. Ako se dogovore da za svako korišćenje autorskog dela autor tj. glumac dobije i neku nadoknadu, onda je to sasvim drugi par rukava. Najčešće to kod nas nije slučaj, jer je glumaca mnogo a producenata malo, otuda – pregovaračka snaga je najčešće na strani ovih drugih.

Kao i drugim industrijama, stvari bi trebalo regulisati tržišnim mehanizmima i usvojiti jedinstven celishodan model. Npr, ukidanjem plata i državnih sinekura za glumce, koji su zaposleni u pozorištu i sličnim ustanovama, a koji pored toga prihoduju po osnovu honorara od eksternog angažmana, uvelo bi se tržište u ovoj delatnosti, a time bi se pojavili i agenti, koji bi i kao savetnici glumcima i posrednici u ugovaranju posla mogli da zastupaju interese svojih klijenata i u pogledu prava na naknadu prilikom svakog emitovanja glumačkog autorskog dela. Tu Zakon o autorskom i srodnom pravu nije nikakva prepreka, mada svakako nije podsticajan instrument.

Aleksandar Đerić

28. maj 2014.

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment