Izazovi ekonomije deljenja i saradnje: ekonomski rast ili deregulacija

U poslednjih nekoliko godina jedna nova evolucija je počela preoblikovanje kapitalističke ekonomije. Danas niko ne može sa sigurnošću reći u kojoj meri je „ekonomija deljenja“ promenila ekonomski krajolik. Ipak, brzina, dinamika i opseg promena čini se da ukazuju na dugoročan trend. Na delu je prelaz s tradicionalnog individualnog vlasništva nad većinom stvari ka ekonomiji pristupa stvarima i takvim novim ekonomskim modelima, koji se mogu posmatrati na sve širem tržištu.
Dva trenda mogu se uočiti u evoluciji ovog modela koji nalikuje iznajmljivanju. Prvo, tehnološki napredak omogućuje da se ovaj novi poslovni model širi na sve više tržišta i postaje fleksibilan i vrlo pogodan za upotrebu u raznim industrijama. Drugo, tu je pomak na model parnjačke (peer-to-peer) pristupačnosti, usmeren na kompanije koje posluju putem online platforme ili tržištu koje povezuje potrošače koji imaju nekakvu imovinu i veštine sa potrošačima koji imaju privremenu potrebu za takvim stvarima ili uslugama.
Čini se da ne postoji konsenzus na nivou EU, bilo oko naziva ove nove ekonomije bilo oko definisanja novih ekonomskih modela: dok su neke institucije odlučile da nazovu fenomen „kolaborativna ekonomija“, drugi više vole da je odrede kao „ekonomija deljenja“. U svakom slučaju ekonomija deljenja je određena kao upotreba digitalnih platformi ili portala i time stvaranje brzih i kraćih veza i ušteda u  poslovanju. Kolaborativna ili ekonomija deljenja uključuje pristup sledećim robama i uslugama: smeštaj, prevoz, trajna potrošna dobra, rad i ljudski kapital, intelektualno vlasništvo i profesionalne usluge, kao i finansije i finansijski derivati.
Privreda zasnovana na deljenju u svakom slučaju se javlja kao složeno pitanje. Osim problema same definicije, ova vrsta aktivnosti podiže niz važnih i najkontroverznijih pitanja u privrednom, ali i u socijalnim i ekološkim područjima. Osim toga, i dalje je teško predvideti razvoj ove ekonomije i njenu budućnost sa sigurnošću. Blistav početak ove nove ekonomije može dati nadu u bolju sutrašnjicu. Neki autori se ne ustežu da ovoj ekonomiji predvide ogromne stope rasta i veliku prednost u odnosu na dosadašnji način poslovanja. Drugi su oprezni u brzini i veličini uspeha ekonomije deljenja, izražavajući sumnju u dugoročnost i upozoravajući na mogućnost razočaravajućeg usporavanja.
Zaključci koji su objavljeni u studiji The Cost of Non-Europe in Sharing Economy su:
1) Priroda ekonomije deljenja verovatno će se menjati tokom vremena dok raste u opsegu i sazreva. Potrošači će verovatno imati koristi od nižih cena i povećanog kvaliteta usluga. Provajderi će uživati ​​u novim ekonomskim prilikama, ali ne mogu imati koristi od drugih prednosti povezanih s tradicionalnim zapošljavanjem. Proizvođači će možda morati da se prilagode na tržištu, na kojem se troši manje, ali vrednije robe. Osim toga, rast ekonomije deljenja vrlo verovatno će dovesti do smanjenja dohotka i do nejednakosti u svetskom bogatstvu. U isto vreme, međutim, razvoj ekonomije deljenja potencijalno može izazvati stvaranje novih oblika ‘socijalne isključenosti’, kao što je isključenje provajdera iz posla zbog npr. loše pozicije na listi siromašnih zemalja.
2) Ekonomski potencijal dobitka vezanog uz bolje korišćenje kapaciteta (inače nedovoljno iskorišćenih) kao rezultat ekonomije deljenja procenjuje se na 572 milijarde €. Ovaj iznos je teoretski, u meri u kojoj značajne prepreke trenutno sprečavaju punu korist.
3) Postojeći regulatorni okvir bi u načelu omogućili da ekonomija deljenja i dalje raste, ali se neće postići da rezultati budu postignuti u srednjoročnom razdoblju. Maksimiziranje potencijala zahteva nove inicijative na nivou Evropske Unije.
Kreatori politika u vezi sa ekonomijom deljenja trebalo bi da nastoje da osiguraju odgovarajuću ravnotežu između kreativne slobode za poslovanje i potrebne regulatorne zaštite.
Pjer Guden
Izvor: European Parliamentary Research Service
Prevod i obrada: A. Đerić
Objavljeno: 11. februara 2016.

Ocenite članak

Drugi srodni članci

Leave a Comment